«Тил ва адабиёт таълими» кафедраси
Хоразм вилоят педагог кадрларни қайта тайёрлаш ва малакасини ошириш институти
«Тил ва адабиёт таълими» кафедраси
Дарсларда замонавий педагогик технологиялардан фойдаланишнинг аҳамияти
( 10 кисм )
Урганч - 2011
Масъул МуҲаррир: профессор Р.ж.Юлдашева.
ТаҚРизчилар: ВПКҚТМОИнинг доценти Азизов к.
Урганч шаҲар 8-сон мактабнинг рус тили ва адабиёти фани ЎҚитувчиси Машарипова С.
ВПКҚТМОИ илмий кенгашининг 2011 ЙИЛ _____ - СОНИДА ТАСДИҚЛАНДИ.
Тил ва адабиёт таълими кафедрасида 10 йилдан бери яхши анъана давом этиб келмоқда.
Кафедра мутахассислари вилоятдаги илғор ўқитувчилар билан ҳамкорликда таълим соҳасидаги долзарб мавзулар бўйича мақолалар тўплам сифатида чоп қилинмоқда.
Йилдан - йилга кафедранинг тўплами такомиллашиб бориб, диққатга сазовор томони шундаки, мақола ёзаётган муаллифларнинг сони кўпайиб бормоқда.
Ушбу мақолалар тил фани ўқитувчилари учун амалий ёрдам сифатида тақдим қилиняпти. Чунки бу мақолалар ва дарс ишланмаларида замонавий педагогик технологияларнинг шакл ва усуллари ўз ифодасини топган.
^ Роль речевых разминок на уроках русского языка
Юлдашева Р. Ж.,
доцент ХорИПК
Разработаны модернизированные госстандарты, в которых, казалось бы, учтено все, чтобы учащиеся разбирались, в нашем случае, в предмете русского языка и литературного чтения. Но почему – то наши учащиеся школ с узбекским языком обучения не спешат научиться говорить
на русском языке. Как довести до сознания учащихся, сколько человек знает языков, столько раз он Личность. Учащимся неоходима мотивиция, и мы, учителя, должны создать ее. Значит, в наш обычный урок нужно внести «живинку». Одним из средств активности учащихся , по нашему мнению, - это речевые разминки, так называемые ледоколы, которые помогают учащимся усвоить новую тему.
Избитыми и неинтересными, на наш взгляд, стали разминки, типа, какая сегодня погода» и т.п. Предлагаем, новые формы речевых разминок и новые формы урока , которые помогут учащимся –узбекам развить русскую речь и научат общению. Мы думаем, учащимся нужно подобрать такую речевую разминку, которая помогла бы усвоению новой темы.
В 9 классе имеется тема «Экология и мы». Думаем, что уместна в этом случае речевая разминка в виде отрывка стихотворения М. Дудина
Жаворонка в голубом зените,
Бабочку на стеблях повилики,
На тропинках солнечные блики,
На камнях играющего краба,
Над пустыней тень от баобаба,
Ястреба, парящего над полем,
Ясный месяц над речным покоем,
Ласточку, мелькающую в жите.
Задания и вопросы учащимся для усвоения смысла стихотворения.
- Прочитайте стихотворение «птичьим базаром». Выделите интонационно каждое слово , на которое падает ударение.
- Объясните значение слов зенит, повилика, жито.
- Какой теме посвящено это стихотворение?
- Кто из вас знает, что такое Красная книга?
- Назовите авторов, которые пишут о природе и «братьях наших меньших».
Дальше идет объяснение нового материала и его закрепление.
2. Речевая разминка по теме «Продукты» в виде урока – ярмарки.
Зазывалы привлекают внимание к «своему товару».
- Хлеб ржаной, батоны, булки
Не добудешь на прогулке.
- Бублик, баранку, батон и буханку
Пекарь из текста испек спозаранку.
- Вкусная халва – мастеру хвала.
На горе Арарат растет крупный виноград.
- Панкрат да Кондрат продают домкрат.
- Саша любит сушки, Соня – ватрушки.
- Подходи, народ! А ну, погадаем,
Кому быть с урожаем, кому недород,
А кому каша невпроворот!
3. Урок – ярмарка в виде речевой разминки по теме «Гласные и согласные звуки» в виде ярмарки
К доске выходит зазывала:
Подходи, честной народ,
Нынче ярмарка идет!
Собрались на ней честные
Купцы заморские и местные.
Нам товар свой предлагают
Все на свете они знают,
Всех зовут в круг тесный.
«Купец – согласный» выходит к доске и громко говорит:
Мой товар ты выбирай!
А другой не замечай!
Ты корзину подставляй
И согласных насыпай. Предлагаются другие
К доске выходит «купец – звонкий»
Хожу я по базару,
Ищу себе я пару.
Помогите мне , друзья,
Ведь без пары мне нельзя!
Выходит четвертый «купец»
Подходи, честной народ!
Знатоков тут бой идет.
Кто трудиться не ленится,
Тот в бою том отличится.
4. При обучении этикету полезно стихотворение
- В музее, кинотеатре и трамвае
О том, о сём друг другу говорим,
Но часто одного не замечаем,
Что, как в лесу дремучем, мы кричим.
О том, что мы вчера ходили в гости,
Что папа подарил велосипед,
У дедушки к дождю разнылись кости,
А между прочим, дождика все нет.
- В какое бы общественное место
Судьба сегодня вас не привела, -
Учтите, никому не интересно
Все знать про ваши личные дела.
При теме «Домашние животные» в виде речевой разминки в средних классах интересно стихотворение С.Михалкова
Как старик корову продавал
(наверное, многие учащиеся видели мультфильм)
На рынке корову старик продавал,
Никто за корову цены не давал.
Хотя многим была коровенка нужна,
Но,видно, не нравилась людям она.
- Хозяин, продашь нам корову свою?
- Продам. Я с утра с ней на рынке стою!
- Не много ли просишь, старик, за нее?
- Да где наживаться! Вернуть бы свое!
- Уж больно твоя коровенка худа!
-Болеет, проклятая. Прямо беда!
-А много ль корова дает молока?
- Да мы молока не видали пока…
Весь день на базаре старик торговал,
Никто за корову цены не давал.
Один паренёк пожалел старика:
- Папаша, рука у тебя нелегка!
Я возле коровы твоей постою,
Авось продадим мы скотину твою.
Идет покупатель с тугим кошельком,
И вот уж торгуется он с пареньком:
-Покупай, коль богат.
Корова, гляди, не корова, а клад!
- Да так ли? Уж выглядит больно худой!
- Не очень жирна, но хороший удой.
- А много ль корова даёт молока?
-Не выдоишь за день – устанет рука.
Старик посмотрел на корову свою:
- Зачем я, Бурёнка, тебя продаю?
Корову свою не продам никому –
Такая корова нужна самому.
Попробуйте, дорогие учителя, применить данный материал в виде речевых разминок, думается, что учащиеся обязательно захотят заниматься в вашем классе.
^ О воспитании учащихся средствами русского язык отрицательного отношения к вредным привычкам
Джуманиязова С.Р., доцент ХорИПК
Целенаправленную работу по разъяснению вреда алкоголя, наркотиков, курения следует проводить как на уроках русского языка и литературного чтения, таки во внеклассных мероприятиях. Используя силу воздействия художественного слова, надо раскрывать учащимся различные аспекты отрицательного влияния наркотиков, алкоголя, курения, безделья и других вредных привычек. На уроках желательно использовать высказывания видных учёных, писателей относительно зла, причиняемого употреблением алкоголя, типа : пословицы (пьяному море по колено; хоть пьём мы красное вино, лицо становится черно; хмель дорогу открывает бедам, бедность и болезнь шагают следом; курить – здоровью вредить; безделье – мать пороков), а также произведения классиков на эту тему для проведения диктантов, изложений. Каждому учителю надо построить работу так, чтобы постоянно осуществлять меры по воспитанию у учащихся непримиримого отношения к этим вредным привычкам. При подготовке календарно-тематического плана на полугодие необходимо включать различные виды работ по русскому языку, предусматривающие использование материалов по антиалкогольной, антинаркотической теме. Работу нужно начать с подбора книг, журналов, статей из газет и журналов, картин, слайдов, диафильмов, плакатов и организации выставки этих материалов. В кабинете русского языка в книжном шкафу можно выделить полку или уголок, оформить стенд с примерным названием «Мы за здоровый образ жизни». В середине стенда можно поместить перечень тем для бесед. Идеи тем одни и те же для всех возрастов, но преподноситься оно должны по-разному.
Именно поэтому, проводя антиалкогольную пропаганду в младших классах, нужно говорить не о вреде пьянства вообще, а формировать в детях нравственное осуждение пьянства и наркомании. Осуждая употребление спиртного, наркотиков, важно конкретно ассоциировать это в детском воображении с неприглядным обликом пьяного и одурманенного человека, формировать у ребёнка эмоционально-негативное отношение к алкоголю, наркотикам.
О чувствах человека, оставившего дурную привычку курения, прекрасно сказал В.Маяковский в стихотворении «Я счастлив!»:
Я сегодня дышу , как слон,
И ночь пронеслась
как чудесный сон,
и пополнел в лице,
и гриппы и кровать.
вас интересует рецепт?
и или … не открывать?
Известный писатель М.Булгаков бил фельетоном по пьянству. За здоровый образ жизни выступают в своих произведениях современные писатели В.Распутин, Ч.Айтматов и другие.
Самого активного обсуждения заслуживает роман «Плаха» Ч.Айтматова. В нём автор вскрывает социальные пороки нашего общества, затрагивая такое негативное явление жизни, как наркомания. В «Плахе» действует группа подростков, которая подвержена наркомании. Главный герой Авдий Калистратов сталкивается именно с этой силой. Мы почему-то убеждали себя, что наркомания процветает где-то за рубежом, но только не у нас. Но оказалось, что и в нашем обществе могут возникнуть такие нежелательные явления. Роман Ч.Айтматова, пожалуй, первое произведение нашей современной художественной литературы, в котором не только вскрывается сам порок – наркомания, но и противопоставляются нравственные принципы молодёжи, их идеалы, цель жизни. Поэтому целесообразно провести диспут, читательскую конференцию по этой книге , так как она располагает к откровенному доверительному разговору.
Во внеклассной работе можно также практиковать выполнение рефератов, письмо сочинений на эту злободневную тему по произведениям писателей, по пословицам и поговоркам, высказываниям учёных и писателей, по плакатам и иллюстрациям.
Примерная тематика сочинений
1.Какие человеческие пороки высмеивает Н.В.Гоголь в поэме «Мёртвые души»?
2.Человек в футляре – каков он?. Моё отношение к нему.
3.Непримиримое отношение А.П.Чехова ко всем проявлениям фальши, пошлости и мещанства.
1.Не пейте спиртных напитков.
2.Как я понимаю смысл пословицы «Кто водку любит, сам себя губит»
3.Курить – здоровью вредить.
4.Безделье – мать пороков.
5. Моё отношение к наркоманию.
6. Наркотик – это смертельная опасность.
Все эти формы работы могут многое сделать в пропаганде трезвого образа жизни. Предлагаем тексты для диктантов.
Берегитесь белой тучи
Не прикасайтесь к наркотикам, не берите их в руки, не кладите в карман или сумку, не приносите домой, нигде не прячьте, не посылайте, не передавайте. Учтите, что болезнь наркоманов и жажда наживы сбытчиков делают их подлыми людьми. Они могут дать наркотик на сохранение и сами же донесут, чтобы отвести подозрения от себя. Там, где наркотик, там нечего ждать честности и справедливости. Там люди способны на всё.
Берегитесь белой тучи, берегитесь наркотиков!
По следу дымящей сигареты
Затягиваясь ароматным дымом сигареты , многие не думают о том, какие изменения вызывает в организме каждая затяжка.
Горячий табачный дым в первую очередь действует на зубы. На них со временем появляются трещины – ворота для микробов. Потеря аппетита, боль в желудке и даже рак – вот к чему может привести курение.
У маленького курильщика кровь обогащается угарным газом. Вот почему может наступить кислородное голодание, головокружение, тошнота. Дрожат руки, походка становится неуверенной, бросает то в жар, то в холод. Что случилось? Это начала своё вредное действие выкуренная сигарета.
Подумайте, дети! Стоит ли рисковать своим здоровьем?
К чему ведут наркотики?
Наркотики ведут к беде. Это беда для здоровья, беда для совести. Приходится вести тайную жизнь, идти на преступление. Но есть и ещё одна страшная беда. Она может искалечить жизнь даже невинному человеку, ни разу не пробовавшему наркотик.
Чтобы спасти людей от наркотиков все государства мира идут на самые жестокие меры. Другого выхода нет. В нашей стране хранение даже самой небольшой дозы наркотика запрещено законом и строго наказывается. Ты не пробовал, не хотел пробовать, ты и знать ничего не знал, просто «друг» дал тебе пакетик порошка – подержи, мол, у себя до завтра. Передай такому-то. Маленькая услуга. Но если у тебя найдут хоть грамм наркотика, просто пакетик в кармане, - арест, суд, тюрьма. Какое горе для матери, для отца, для всех, кто любит тебя! Но спасения нет. Каждого, у кого нашли наркотик, ждёт несчастье.
^ Хорижий тил дарсларида матн устида ишлаш.
Рахимбаева Халима. Хоразм ВПКҚТМОИ, “Тил ва адабиёт таълими” кафедраси ўқитувчиси.
Хорижий тил ўқитишдан мақсад ўқувчиларга ўз фикрини чет тилида ифодалашни ўргатиш, яъни уларда нутқий кўникмаларни шакллантиришдан иборат. Бундай кўникмалар асосан , матн устида ишлаш орқали ҳосил қилинади. Баъзи ўқитувчилар матн устида ишлаганда матнни фақат ўқитиб, нотаниш сўзларни ўргатиб, таржима қилиш билан чекланадилар. Ваҳоланки, бу йўл билан фақат пассив нутқий кўникмаларни шакллантириш мумкин. Фаол нутқий кўникмаларни таркиб топтириш учун эса ўқувчиларни ўз фикрини матн тарзида ифодалашга ўргатиш керак бўлади. Бунинг учун эса матн юзасидан махсус машқ ва топшириқлар бериш керак.
Янги матн устида ишлашдан аввал ўқувчилар кичик гуруҳларга бўлинадилар. Агар матн адабий жанрда бўлса, ишни муаллиф ҳақидаги маълумотдан бошлаган маъқул. Янги матнни бераётганда матн мазмуни бўйича умумий тушунча берилса, яъни матн мазмунини очиб берувчи калит сўзлари, коллажлар, расм берилса, ўқувчида матн ҳақида озгина бўлса-да тасаввур ҳосил бўлади. Топшириқлар оддийдан мураккабга қараб босқичма-босқич берилади. Улар муаммоли, баҳсталаб, ўйлантирадиган бўлиши лозим. Матн устида ишлашда ҳар бир гуруҳга қуйидаги топшириқлар берилади:
-матндаги нотаниш сўзларнинг таржимасини топиш;
-матнни тушириб қолдирилган сўзлар билан тўлдириш;
-матнга режа тузиш;
-матн юзасидан саволлар тузиш;
-матн мазмунини қисқача ифодалаш;
-матн мавзуига оид расмлар чизиш ;
-янги матн яратиш.
Бунда гуруҳнинг ҳар бир аъзоси юқоридаги топшириқлрнинг бирини бажаради. Сўнгра ҳар бир гуруҳ етакчиси топшириқларни тақдимот қилади.
Масалан, гуруҳларга карточкаларда немис ёзувчиси Волфганг Борхерт ҳаёти ва ижоди ҳақидаги қуйидаги матн тарқатилди:
Wolfgang Borchert, geboren 21.05.1921 Hamburg, gestorben 20.11.1947, Basel. Buchhandler, dann Schauspieler, 1941 Soldat an der Ostfront, zweimal Haftstrafen wegen „Zersetzung“, Schwerkrank -1945, Heimkehr-der vorzeitige Tod 1947 wahrend eines Kuraufenthaltes in der Schweiz. Bekannteste Werke: Sein Drama „Drausen an der Tur“, Erzahlungen, Lyrik, Lesebuchererzahlungen.
Матн юзасидан топшириқларни хатосиз ва тез бажарган гуруҳ ўқитувчи томонидан рағбатлантирилади. Матн юзасидан бериладиган ижодий топшириқларнинг яна бир тури матн мазмунини тушуниб, ундан муайян маънодаги ёки муайян шаклдаги сўзларни ажратиш топшириғидир.
Бунда ҳам топшириқни бехато бажарган гуруҳ аъзолари рағбатлантирилади.
Масалан, ўқитувчи томонидан икки марта ўқиб берилган матндан ўқувчилар қуйидаги сўзларни ёзиб оладилар:
Aufwachen, uberlegen, nachts, die Kuche, horchen, still, der Kuchentisch, Brottellet, Licht machen, Brotkrumel, die Deske, das Licht ausschalten, die dachrinne, nicht gut vertragen usw.
Бундан ташқари, гуруҳлар ўртасида магнитофон орқали тингланган матнга сарлавҳа топишиб, унинг қисқача мазмунини 2-3 жумла билан ифодалаб бериш, шунингдек, эшитилган матн парчаси юзасидан савол тузиш топшириқларини бажариш бўйича беллашув ўтказилади. Бунда гуруҳ билан ишлашнинг афзаллик томони шундаки, гуруҳ аъзолари бир-бири билан фикрлашадилар, бир-бирининг фикрини тўлдирадилар ва бир неча фикрдан энг маъқули танланади.
Бу эса, ўз навбатида, ўқувчиларда хорижий тилларни мустақил равишда ўрганиш кўникмаларини ҳосил қилишга ёрдам беради.
Ўқувчиларни миллий қадриятларимиз руҳида тарбиялашда фанлараро уйғунлашувнинг аҳамияти
З.Матқулиева ВПКҚТМОИ
катта ўқитувчиси
Адабий таълимда 5-синф алоҳида ўрин тутади. Чунки бошланғич мактабдан эндигина юқори синфга ўтган ўқувчилар билан ишлаш бир қатор ўзига хос жиҳатларга эга. Кичик мактаб ёшидаги ўқувчилар, асосан, фаол фаолият кўрсатадилар. Улар, умуман, катталарнинг айникса, ўқитувчиларнинг фаолиятига танқидий кўз билан қарамайдилар. Айтилган ҳар кандай топшириқни муҳокама қилиб ўтирмай қўлларидан келганча бажаришга тиришадилар.
Уйга вазифа берганда боланинг ёшига қараб зериктирмайдиган,қизиқиб тайёрланадиган машқлар ёки матнлар бериш яхши самара беради.
Топшириқлар бола имкониятларидан салгина ортиқроқ бўлса, бажармай қўя колишдан ҳам хижолат чекмайдилар. Чунки бу ёшдаги болалар ўзларига ҳам танкидий қарай олмайдилар. 5-синф "Адабиёт" дарсларидаги мавзуларни ўтишда миллий қадриятларимзни осонрок ва самаралирок сингдириш учун қуйидагиларни тавсия қиламиз:
5-синф "Адабиёт" дастуридаги турли мавзуларда берилган материалларни ўтишда болалар руҳиятида миллий ғурур, ватаний ифтихор туйғуларини ҳамда ўзбекка хос қатор инсоний фазилатларни қарор топтиришга алоҳида урғу бериши лозим.
Чунончи, халқ оғзаки ижоди материаллари мавзуларида миллатимизнинг энг эзгу фазилатларини кўрсатиш асносида болаларда миллий қадриятларимизнинг дастлабки унсурларини шакллантириш мумкин.Бу мавзуларни ўтишда бевосита бошқа фанлар билан алоқа кўзга ташланади.
Халқ оғзаки ижоди
Миллий истиқлол ғояси
Фанлари билан уйғунлашув ўқувчиларда бошқа фанларга бўлган меҳр-муҳаббатини оширади.Ҳадислар, ота - боболаримизнинг панд насиҳатларини ўрганиш жараёни орқали аждодларимиз яшаган давр ва ундаги ижтимоий ҳаёт билан танишиш имконияти туғилади.Инсонлардаги олижаноб фазилатларга нисбатан ҳурмат ҳисси уйғонади.
Халқ оғзаки ижоди материаллари мақол, топишмоқ ва эртакларни ўтишда халқ қаҳрамонлиги,донишмандлиги ватанга бўлган меҳр-муҳаббат билан уйғунлашади.Ўқувчиларда қаҳрамонлик ,ватанпарварлик ва ахлоқ одоб меъёрларига амал қилиш хислатлари шаклланади.
"Миллий истиклол гояси: асосий тушунча ва тамойиллар"мавзусидаги рисолада "Ўзбекистон жамиятининг миллий истиқлол мафкураси, ўз моҳиятига кўра, халқимизнинг асосий максад-муддаоларини ифодалайдиган, унинг ўтмиши ва келажагини бир-бири билан боғлайдиган, асрий орзу-истакларини амалга оширишга хизмат қиладиган ғоялар тизимидир" дейилган. Юқорида саналган мавзулар айни шу хусусиятларга эгадир. Маколлар ўзбек деб аталмиш миллатнинг асрлар мобайнида қайси кадриятларни улуғлиги, минглаб йиллар давомида қандай манзилларга интилганлиги, ёшларда қайси инсоний сифатларни шакллантиришга урунганлигини ифодалаш жиҳатидан диққатга сазовордир. Ўқитувчи болаларда айни шу сифатларни қарор топтириш учун мақолларнинг замиридаги ижтимоий-миллий маънони очишга эришмоги зарурдир. Айрим мақолларда мехнатга мухаббат канчалар улуғланганлиги, бошкаларида эса ватанпарварлик туйғуси тасвирланганлиги, баъзиларида инсон кўнглининг энг баланд ва яширин жиҳатлари акс эттирилганлиги, мақолларнинг шаклий мукаммалиги, ўқувчи ақли ва руҳиятига кучли таъсир кўрсатиш имкониятига эгалиги ўқитувчилар ишини анча осонлаштиради.
Буни илғор педагогик технологиялар орқали тушунтириш яхши натижа бериши тажрибадан маълум.Дарсларда самарадорликка эришиш ўқувчилар фаоллигига боғлиқ.Ўқувчилар фаоллигини ошириш учун турли интерфаол методларни қўллаш тавсия этилади.
Шуниси мухимки, ўқитувчи аслида миллий ғоянинг таркибий қисмини ташкил этадиган инсоний фазилатлар ҳакида гапирар экан, уни ўринли-ўринсиз тиқиштиравермаслиги лозим. Билъакс, ўқувчи бу сифатларнинг миллий ғоя эканлигини билмаган ҳолда табиатига сингдириб олиши педагогик жиҳатдан мақсадга мувофиқроқдир.
5-синф "Адабиёт" дастурига кирган асарларда ўзбекларга хос мехнатсеварлик, жўмардлик, беминнат саховат кўрсатиш, болапарварлик сингари хусусиятлар юксак маҳорат билан акс эттирилган. Миллий мафкурада ҳам жамият аъзоларида айни шу сифатларни шакллантириш мухим вазифалардан қилиб қўйилган. Дарсликда мазкур матнларни идрок этишга ёрдам берадиган савол ва топшириқлар тизими анча мукаммал ишланган. Ўқитувчи уларда қўшимча равишда миллатимизнинг ўзлигини намоён этадиган жиҳатларга кўпрок урғу берадиган саволлар воситасида болаларда миллий ғояни шакллантиришга эътибор қаратиши лозим.
Ҳар бир мавзу ёш авлод тарбиясида алоҳида ўрин тутади. Мавзуларни алоқадор фанлар билан боғлаш ката ахамият касб этади.
^ Ona tili darslarini o’tishda yangicha yondashish.
Z.Nasretdinova VPKQTMOI katta o’qituvchisi
Mustаqil O`zbеkistоnning rаvnаqi uchun оlib bоrilаyotgаn iqtisоdiy-ijtimоiy, mаdаniy-mа’rifiy sоhаlаrdаgi kеng ko`lаmli ishlаr, O`zbеkistоn Rеspublikаsining «Tа’lim to`g`risidа»gi qоnuni vа Kаdrlаr tаyyorlаsh milliy dаsturi, 2004 – 2009 yillаrdа mаktаb tа’limini rivоjlаntirish Davlat umummilliy dаsturi tа’limning bаrchа bo`g`inlаridа оnа tili o`qitishni tаshkiliy vа mаzmuniy jihаtdаn yanаdа tаkоmillаshtirishni tаqоzо etаdi.
Mаktаbni bitirib chiqqаn yoshlаr ijtimоiy, iqtisоdiy vа mаdаniy hаyotning rаng - bаrаng jаbhаlаridа, mulоqоt vа munоsаbаtning bаrchа turlаridа o`zbеk tilidаn bеmаlоl - erkin, sаmаrаli vа to`g`ri fоydаlаnа оlish, uning chеksiz imkоniyatlаridаn to`lаqоnli bаhrаmаnd bo`lish, zаruriy ko`nikmа vа imkоniyatlаrigа egа bo`lishlаri kеrаk.
Ta’limni isloh qilish va rivojlantirishga qaratilgan hukumat qarorlarining negizida barkamol avlod tarbiyasi asosiy vazifa sifatida qaralmoqda.Umumiy dunyoqarashni belgilab beruvchi faol hayotiy pozitsiya ko‘nikmasi yetarli darajada shakllantirilmasa, mustaqil davlatning talab va ehtiyojlariga mos keladigan komil insonni tarbiyalab voyaga yetkazish muammosi to‘liq hal bo‘lmaydi.
Binobarin komil inson tarbiyasida maktab ta’limida yetakchi fan hisoblangan ona tili o‘quv fanining o‘rni va ahamiyati beqiyosdir.Ona tili barcha fanlarni o‘rganishning kaliti hisoblanadi.Mamlakatimizda Davlat tili hisoblangan o‘zbek tilining ijtimoiy vazifasi ulkandir.Til –millat vakillarini birlashtiruvchi kuch.Ushbu kuch-qudrat bizlarning ona tilimizga bo‘lgan munosabatimizga bog‘liq. Til –tarix ko‘zgusi,tarix esa, til ko‘zgusi demak.
Haqiqatdan ham barkamol shaxs tarbiyasida ona tili o’qitishning ahamiyati katta. Albatta bunga o’qituvchilarsiz, ularning o’z ish faoliyatiga zamon talablari asosida yondashuvisiz amalga oshirib bo’lmaydi.Demak ta’lim samaradorligini ta’minlovchi, uni amalga oshiruvchi, takomillashtirish yo’llarini ta’minlovchi, bu o’qituvchi shaxsi va o’qituvchi o’quvchi munosabatidagi do’stona hamkorlik jarayonidir.
Ta’lim jarayonida do’stona hamkorlik har qanday vazifada muammolar yechimini topishga yordam beradi.Ilg’or pedagogik texnologiyaning samarali usullaridan maqsadli foydalanish yaxshi natijalar beradi.Shunda o’quvchilar o’rganilayotgan mavzu bo’yicha qo’yilgan muammo yechimini izlaydilar.Bunda albatta o’quvchilar o’zaro hamkorlikda ijodiy izlagan taqdirdagina ijobiy natijaga erishish mumkin.
Ona tili darslarida qo’llangan ilgor pedagogic texnologiya o’quvchi yoshlarda o’z ona tiliga mehr – muhabbat tuyg’ularini uyg’otish, ularning tom ma’noda savodxon bo’lishiga erishish , to’g’ri , aniq, mantiqli nutq sohibi qilib tarbiyalash, mustaqil ijodiy fikrlash ko’nikmalarini shakllantirish kabi vazifalarni bajarishi lozim.Ona tilida takomillashtirilgan dastur asosida tashkil etiladigan har ir mashg’ulot o’quvchilarda DTS bilan belgilab berilgan maktab ona tili ta’limidan ko’zlangan maqsadni amalgam oshirishga xizmat qilish bilan birgalikda vatanparlik, milliy g’urur, vatanga sadoqat, fidoyilik tuyg’ularini rivojlantirishga qaratilmog’i lozim.
Buning uchun darsning faol ishtirokchisi o’quvchilarning o’zlari bo’lishlari kerak.Darslar interfaol usullardan: “Rolli o’yin”, “Aqliy hujum”, “Ishchanlik o’yin”, “Guruhlarda ishlash”, “Juftlikda ishlash”, “Refleksiya”, “Assisment ”, “Sinkveyn”, “Idrok xaritasi”, “Xabarchi” kabi metod va mashqlar dars samaradorligining oshishiga zamin yaratadi.
Bunda o’quvchilar, o’qituvchi tomonidan qo’yilgan topshiriqga o’zlari izlanib, hamkorlikda muammo yechimini topadilar.
Taqdimotga chiqadilar, natijada bozor iqtisodiyoti sharoitida o’z – o’zini boshqara oladigan va har qanday qayin vaziyatlarda ham to’g’ri yo’l topa oladigan shaxsni tarbiyalash mumkin.Quyida ona tilidan bir soat darsning namunasini keltitramiz:
Mavzu: Ot soz turkumi
O’qituvchi : Hurmatli o’quvchilar, bugungi darsimizni no’ananaviy tarzda o’tkazishga harakat qilamiz. “Soat mashqi” bo’yicha ish olib boramiz.Tasavvur qiling, bugun soat 12 da “Avesto” xiyobonida men bilan uchrashasiz.Undan oldin 5 - soat vaqtingiz bor, bu vaqt ichida sizlar bir – biringiz bilan uchrashuv belgilang.Masalan, Saodat soat 5da Nodira bilan uchrashuv belgilaydi, soat 6da Sanjar bilan uchrashuv belgilaydi.Shu tariqa soat 12 gacha sinfdagi boshqa o’quvchilar bilan vaqtni belgilaydi.(Hamma o’quvchilar Saodat singari belgilangan vaqt mobaynida sinfda yurib bir-birlari bilan uchrashuv belgilaydilar.)
Shundan so’ng, tartib bilan o’qituvchining boshqaruvi ostida uchrashuv boshlanadi.O’qituvchi, soat 5 bo’ldi deb, aytadi.Kim bu vaqtda kim bilan uchrashuv belgilagan bo’lsa shu sherigini oldiga borib o’qituvchi aytgan savol yuzasidan 2 daqiqa ichida suhbatlashadi.Keyin, o’qituvchi soatni 6 bo’lganini e’lon qildi.O’quvchilar uchrashayotgan sheriklarini o’zgartirib, suhbat mavzusini ham o’qituvchining keyingi aytgan topshirig’i bo’yicha davom qildiradilar.
Savollar quyidagicha ifodalanishi mumkin:
Soat 5 da-Ot so’z turkumi deb ^ Juft otla r – bir-biriga yaqin , ma`nodosh yoki qarama-qarshi ma`noli asoslardan tashkil topgan otlar . Bunday otlar orasiga chiziqcha qo`yiladi .
M : o`g`i- qiz , idish – tovoq , ota – ona , el-yurt , ost-ust , mehr – muhabbat , aka – uka , yosh – qari ,…
^ Takroriy otla r – bir asosning aynan hamda ikkinchi qismi birinchi qismining tovush o`zgarishi asosidagi takroridan tashkil topgan otlar . M : qon – qoniga , tomir – tomiriga , tuz – puz , osh – posh , non – pon , irim – sirim, bug`doy – sug`doy ,…
Qisqartma otlar - so`zning bosh harflari yoki biror bo`g`ini , ba`zan qismlari olinib yasalgan otlar . M : BMT , MDH , NATO , ToshDU , UrDU , Davbank( Davlat banki ), Univermag (Universalniy magazin ), …
^ Soat 9 da – Otning ma’no turlarini tahlil qiling .
Otning ma`no turlari
Otlar ma`nosiga ko`ra quyidagi turlarga bo`linadi :
1 . Atoqli otlar . 2 . Turdosh otlar
1 . Atoqli otlar – biror shaxs , narsa yoki joyga atab qo`yilgan nomlar . Atoqli otlar nimani atab kelishiga ko`ra shaxs nomlari va joy nomlariga bo`linadi .
Shaxs nomlari - kishilarning ismi , otasining ismi , familiyasi , tahallusini bildiruvchi otlar. Familiyalar shaxs ismidan so`ng otasining ismini qoldirish (Usmon Nosir ) , otasining ismiga –ov(a) , -yev(a) qo`shimchasini qo`shish bilan ifodalanadi M : Erkin Vohidov , Afzal Rahimov , Pirimqul Qodirov , …
Joy nomlari – ma`lum bir geografik hududga atab qo`yilgan nomlar . Mamlakat , o`lka nomlari qo`shma so`z shaklida bo`lganda , tarkibidagi har bir ot bosh harf bilan yoziladi . ^ M : Amerika Qo`shma Shtatlari , Janubiy Koreya , O`zbekiston Respublikasi.
Tarkibida bo`yi , orti , oldi so`zlari ishtirok etgan joy nomlari qo`shib yoziladi .
M : Buloqboshi , Kavkazorti , …
Tarixiy sana va bayramlarning nomlari tarkibidagi birinchi so`z bosh harf bilan yoziladi . Mustaqillik bayrami , Bilimlar kuni , Ustozlar va murabbiylar kuni ,…
^ Suv havzalari va inshootlari nomlar i tarkibidagi 1- so`z bosh harf bilan yoziladi .
M : Amudaryo , Issiqko`l , Qora dengiz , Katta Farg`ona kanali , Chirchiq daryosi ,…
Soat 10 da- Turdosh otlar haqida suhbatlashamiz.
Turdosh otlar – bir turdagi shaxs , narsa , o`rin-joy , faoliyat-jarayon nomlarini bildiruvchi otlar .
^ Shaxs otlar i kim? so`rog`iga javob bo`lib , shaxslarni yoshiga , yashash joyiga , mansab- unvoniga , kasb-koriga , ijtimoiy holatiga , qarindoshlik darajasiga , nasl-nasabiga ko`ra nomlab keladi . M : chol , yigit , shaharlik , suvchi , zargar , o`quvchi .
Narsa otlari - nima ? so`rog`iga javob bo`lib , jonli va jonsiz narsalarning nomlarini bildiradigan otlar ^ . M : arslon , boychechak , do`ppi , tesha , oy , yulduz , ilon , tovuq ,…
O`rin – joy otla ri – qayer ? so`rog`iga javob bo`lib , o`rin-joy ma`nosini bildiruvchi otlar. Bunday otlar o`rin-joy ma`nosi bilan birga narsalik ma`nosini ham bildiradi . Shuning uchun qayer ? so`rog`i bilan birga nima ? so`rog`ini olishi ham mumkin .
M : shahar , qishloq , mahalla , ko`cha , olmazor , saylgoh , sharq , g`arb ,…
Men shaharda (qayerda?) yashayman . Biz shahar (nima ?) barpo etdik .
^ Faoliyat – jarayon otlari – shaxs va narsalarning faoliyat-jarayonini nomlovchi otlar .
M : chopiq , loygarchilik , terim , tanlov , chorvachilik , yog`ingarchilik ,…
Soat 11 da- Aniq va mavhum otlar haqida suhbatlashamiz.
Aniq va mavhum otlar
^ Aniq otlar - sezgi a`zolarimiz orqali bilishimiz mumkin bo`lgan narsalarni bildirgan otlar . M: kitob , gul , kitob , gilos , o`t , ota , bola , daraxt , …
Mavhum otlar – sezgi a`zolarimiz orqali bilishimiz mumkin bo`lmagan, tafakkur va tasavvur orqali idrok qilinadigan narsalarni bildirgan otlar .
M: xayol , dev , aql , o`y, uyqu , pari , baxt , havo , do`stlik , yaxshilik , go`zallik, sevinch , ishonch ,…
Aniq otlar birlik va ko`plik sonda qo`llana oladi . M: kitob-kitoblar , bola-bolalar ,…
Mavhum otlar ko`plik sonda qo`llanmaydi , ular – lar ko`plik qo`shimchasini olganda ko`plik ma`nosini emas , balki ta`kidlash , kuchaytirish ma`nolarini ifodalaydi.
M : Mehrlarim daryodek toshib ketdi . Xayollarim tinch qo`ymas meni .
O’quvchilar soat 12 da o’qituvchi bilan uchrashadilar.
O’quvchilar davra bo’lib o’tirishadilar:
Mana, soat 12 bo’ldi endi siz men bilan uchrashuvga keldingiz.
Soat 12 gacha ko’pchilik bilan uchrashdingiz. Hozir siz, kim bilan uchrashganingizda ko’proq ma’lumot yodingizda qolganlari haqida o’rtoqlashsangiz .
Masalan, Nodir:Menga soat 5 da Karim bilan uchrashdim.Karim menga Ot so’z turkumi haqida ma’lumot berdi.(Yodida qolgan fikrlarni o’z so’zlari bilan aytib beradi.)
O’qituvchi, so’zni Karimga beradi.Karim o’z navbatida boshqa sherigidan eshitgan ma’lumotlari haqida to’xtaladi.
O’qituvchi tomonidan barcha ishtirokchilarni suhbatga chorlaydi.
O’qituvchi: Uchrashuvimiz mazmunli o’tdi.
Shu tariqa o’qituvchi darsni yakunlaydi.
^ Ingliz tili fani o‘qituvchilari malaka oshirish kurslarida dars kuztish va tahlil qilish mavzusini zamonaviylashtirish
Sobirov Qahramon.VPKQTMOI katta o’qituvchisi
Milliy istiqlol g’oyasiga sodiq, yetarli intellektual salohiyatga ega, ilm fanning zamonaviy yutuqlari asosida mustaqil fikr va mushohada yurita oladigan kadrlarni tarbiyalash hamda raqobatbardosh, yuqori malakali kadrlarni tayyorlashda malaka oshirish institutlarining ahamiyati kattadir. “Kadrlar tayyorlash milliy dasturi” ning maqsad va vazifalarida takidlanganidek pedagog va ilmiy pedagog kadrlar tayyorlash hamda ularning malaka oshirishni zamon talablariga javob beradigan darajada tashkil etishdan iboratdir.
Shu munosat bilan malaka oshirish kurslari yakunlarida kichik darslarning (15 daqiqalik) tinglovchilar tamonidan (tinglovchilar juftligida) otkazilishi (Microteaching), dars kuztish va tahlil qilish, tajriba almashish mavzularini zamonaviylashtirish lozim. Chunki biz malaka oshirish kurslarida o‘rgatilgan mavzu va metodlarni o‘qituvchi joylarda qanday tatiq qilishini va samaradorlikni to’laligicha bila olmaymiz. Kichik darslarning tinglovchilar tamonidan (tinglovchilar juftligida) o‘tkazilishi (Microteaching), dars kuztish va tahlil qilish, tajriba almashishni yanadi rivojlantiradi.
- Dars kuzatuvchining maqsadi:
- What questions would you ask your colleague before the lesson? (Darsga kirishdan oldin o’qituvchidan nimalarni so’raysiz (3 ta savol).
- What questions would you ask your colleague after the lesson?
- What kind of comments do you expect from your colleague?
- Do you need these comments? Why?
- Dars jarayonini kuzatish:
- Darsning ilmiy jihatdan tahlili
- Darsning metodik jihatda tahlili
- Didaktik tahlil
- Umumpedagogik-psixologik tahlil
- Dars o‘tgan o‘qituvchining o‘z darsi bo‘yicha tahlili
- What do you think I could change next time?
- Why couldn’t pupils understand my instructions?
- What do you want to focus in on my lesson?
- What would you do to make the instructions clearer if you were teaching this lesson?
- Dars samaradorligi va o‘qituvchining ish faoliyatini yanada yahshilashga oid dars kuzatuvchi tomonidan tahlillar hamda beriladigan taklif va mulohazalar:
- How did you feel while teaching?
- Why couldn’t pupils understand your instructions?
- What do you want me to focus in on your lessons?
- How could you make your instructions clearer to your pupils?
- To help the teacher to reflect on his/her own feelings as a teacher.
- To ask for advice/suggestion.
- To draw the teacher’s attention on the reason for the problem.
- To agree on the focus of the observation.
- Asking for advice/suggestion.
- Inviting the teacher to think of the solutions to the problem.
^ Ingiliz tili fanlarida talimiy o’yinlardan foydalanish.
Urganch tuman 36 - maktab ingliz tili fani o’qituvchisi Allaberganova Venera
Talimiy o’yinlar o’quvchi ongini bilim ,malaka, ko’nikmasini yanada oshirish,shu bilan birga fanga bo’lgan qiziqishlarini kuchaytirishda yuqori samara beradi.
O’quvchilarga ingliz alfavitini o’rgatishning sodda va qiziqarli o’rgatish, ularnig faoligini oshirishda, alfavitni rasm chizish orqali o’rganishlari o’z samarasini beradi.
Bu rasmlar bilan berilgan alfavit o’quvchilarning o’z qo’llari bilan yasaladi. Ingiliz tilidagi 26 harfni oq qog’ozga o’quvchilar rasmlar bilan chizishadi. Har hil rangdagi qalamlar bilan chizishsa qiziqishlari yanada kuchayadi va esda qolish oson kechadi. Hamma harflar yasalgandan so’ng harflar yig’iladi va har bir o’quvchining shahsiy alfavit kitobi hosil bo’ladi.
2. Many teachers recognize the usefulness of simple drawings in their teaching. Drawings have many advantages they are quick to do .Their content can be determined exactly by you, the teacher .They are easy to reproduce. But many teachers think they cannot draw. Or if they can draw they feel they have not got enough time. Illustrated vocabulary is very easy way to learn new words, vocabulary and grammar.
O`qituvchilar rasm chizish orqali o`quvchilarga so`zlarni o`rgatishsa o`quvchilarda ko`proq fanga bo`lgan qiziqish ortadi va esda saqlashlari oson kechadi va bu o`z samarasini beradi.